Kaktusi potiču sa američkog kontinenta, široko rasprostranjeni od rta Ognjene Zemlje pa sve do Velikih jezera blizu Kanade. To su biljke koje svrstavamo u grupu sukulenata (mesnatica, sočnica…). I dok su svi kaktusi sukulenti, svi sukulenti nisu kaktusi. Ovaj pojam bice razjašnjen u delu o sukulentima. Po izgledu kaktusi se vidljivo razlikuju od biljaka koje vidimo u svakodnevnom okruženju. Posmatrani u skupini deluju vanzemaljski. Umesto grana i listova imaju samo mesnato stablo, raznovrsnih oblika: stubasto, kuglasto, ili člankovito, ređe u obliku rozete. Listovi su im preobraženi u bodlje ili dlačice cija je uloga zaštitna i odbrambena: od prejakog sunca ili životinja. Proces fotosinteze obavlja u stablu po CAM mehanizmu. Zavisno od vrste, cvetaju u različito doba godine, ali najviše njih cveta u proleće. Cvetovi im traju od nekoliko sati pa do 10-12 dana, zavisno od vrste. Ako imamo u vidu da potiču iz dvanaest klimatskih područja, sa sigurnošću možemo tvrditi da će i u našim uslovima moći uspešno da žive.

Kaktusi koje mi gajimo odavno su prilagođeni našim klimatskim uslovima pa svako nastojanje da im obezbedimo uslove njihove postojbine nema naročite svrhe, niti je moguće. Generacijama gajeni u kućnim ili stakleničkim uslovima, nasi ljubimci bi verovatno stradali u svojim prirodnim staništima. Važno je da imamo zdrave, lepe biljke, sposobne za cvetanje, reprodukciju i dug život. Zato im moramo obezbediti sto optimalnije uslove koji su skup usklađenih zahteva. Bitna su, optimalno zastupljena četiri uslova: TOPLOTA, KOLIČINA SVETLOSTI, SASTAV ZEMLJIŠTA (SUPSTRAT) I REŽIM ZALIVANJA.

Kaktusi vole toplotu, ali većina ipak odgovara blago zasenčenje. Početkom proleća i leti ih iznosimo napolje, godi im boravak na otvorenom prostoru, obezbeđujemo zaštitu od padavina jer prejaki pljuskovi mogu izbaciti supstrat iz saksije. S druge strane, dugotrajne kiše i letnja zahlađenja koja traju više dana, mogu štetno delovati. Kaktusi ne vole „mokre noge“. Supstrat mora da bude vodopropustljiv, ocedljiv. Zato se uvek u supstrat, pored treseta, šumske zemlje i stajnjaka, dodaje i oko 30% ispranog peska (po mogućstvu kvarcnog) i usitnjene cigle ili rizle numeracije 1-5 mm. Kaktuse sadimo u male, plitke, najbolje, plastične saksije, tamnosive (najbolje), crne ili braon boje. Providne i bele treba izbegavati. Naravno, u obzir dolaze i keramičke, ukrasne, samo da ne budu prevelike.

Presađujemo mlade biljke svake, a starije svake druge godine, i to u februaru, pred početak vegetacije, ili krajem jula, u vreme letnje stagnacije prirasta. Pred sadnju biljke ne zalivamo 7-8 dana, vadimo ih iz starih saksija, otresemo stari supstrat. Oštećeno korenje skratimo i prilikom ponovne sadnje pazimo i vodimo računa da vrhovi korena ne budu okrenuti na gore. Ako je potrebno biljke presadjujemo u za jedan broj veće saksije i to samo ako je biljka „veća“ to jest prerasla spoljne mere saksije. Supsrat blago utisnemo ili samo stresemo saksiju. Ne zalivamo narednih 5-7 dana.