Za razliku od drugih hobija na našim prostorima, kaktusarstvo još uvek nije masovna pojava. Ali zato ga mnogi smatraju biserom u odnosu na druge hobije. Kao prvo, to je relativno jeftin hobi, pun zivota, egzotike i radosti. Neki su za svoj hobi uzeli lov. Zamislite tridesetak do zuba naoružanih lovaca na jednog malog zečića! Ubijati bespomocne i to nazivati hobijem? U kaktusarstvu ste pošteđeni takvih neugodnosti. Gotovo da nema tužnih događaja, ili ih ima vrlo malo, ali uzrokovanih nekom silom izvan naše moći. Obično kad neko uđe u svet kaktusarstva, jedina „jadikovka“ koja se može čuti jeste žaljenje što ranije nije otkrio taj svet neodoljive lepote i neizmerne radosti. Na malom prostoru, uz malo angažovanja i za kratko vreme može se sakupiti veliki broj biljaka, čitavo malo bogatstvo, jer kaktusi su uistinu male biljke za velike radosti. Danas je, za razliku od pre dvadeseak godina lakše biti kaktusar. Jednostavno i povoljno dostupni su nam: literatura, biljke, seme, tehnička sredstva, stručni saveti.
Od decembra 1994. godine postoji DRUŠTVO KAKTUSARA SRBIJE (DKS) http://www.dks.rs, registrovano udruženje građana, sa više stotina članova iz cele Srbije U Beogradu je aktivna beogradska sekcija sa redovnim sastancima u botaničkoj bašti Jevremovac svakog drugog utorka u mesecu.. Ako i Vas privlače ove biljke, probajte da ih gajite. Radovaćemo se zajedno.
Kaktusi potiču sa američkog kontinenta, široko rasprostranjeni od rta Ognjene Zemlje pa sve do Velikih jezera blizu Kanade. To su biljke koje svrstavamo u grupu sukulenata (mesnatica, sočnica…). I dok su svi kaktusi sukulenti, svi sukulenti nisu kaktusi. Ovaj pojam bice razjašnjen u delu o sukulentima. Po izgledu kaktusi se vidljivo razlikuju od biljaka koje vidimo u svakodnevnom okruženju. Posmatrani u skupini deluju vanzemaljski. Umesto grana i listova imaju samo mesnato stablo, raznovrsnih oblika: stubasto, kuglasto, ili člankovito, ređe u obliku rozete. Listovi su im preobraženi u bodlje ili dlačice cija je uloga zaštitna i odbrambena: od prejakog sunca ili životinja. Proces fotosinteze obavlja u stablu po CAM mehanizmu. Zavisno od vrste, cvetaju u različito doba godine, ali najviše njih cveta u proleće. Cvetovi im traju od nekoliko sati pa do 10-12 dana, zavisno od vrste. Ako imamo u vidu da potiču iz dvanaest klimatskih područja, sa sigurnošću možemo tvrditi da će i u našim uslovima moći uspešno da žive.
Kaktusi koje mi gajimo odavno su prilagođeni našim klimatskim uslovima pa svako nastojanje da im obezbedimo uslove njihove postojbine nema naročite svrhe, niti je moguće. Generacijama gajeni u kućnim ili stakleničkim uslovima, nasi ljubimci bi verovatno stradali u svojim prirodnim staništima. Važno je da imamo zdrave, lepe biljke, sposobne za cvetanje, reprodukciju i dug život. Zato im moramo obezbediti sto optimalnije uslove koji su skup usklađenih zahteva. Bitna su, optimalno zastupljena četiri uslova: TOPLOTA, KOLIČINA SVETLOSTI, SASTAV ZEMLJIŠTA (SUPSTRAT) I REŽIM ZALIVANJA.
Kaktusi vole toplotu, ali većina ipak odgovara blago zasenčenje. Početkom proleća i leti ih iznosimo napolje, godi im boravak na otvorenom prostoru, obezbeđujemo zaštitu od padavina jer prejaki pljuskovi mogu izbaciti supstrat iz saksije. S druge strane, dugotrajne kiše i letnja zahlađenja koja traju više dana, mogu štetno delovati. Kaktusi ne vole „mokre noge“. Supstrat mora da bude vodopropustljiv, ocedljiv. Zato se uvek u supstrat, pored treseta, šumske zemlje i stajnjaka, dodaje i oko 30% ispranog peska (po mogućstvu kvarcnog) i usitnjene cigle ili rizle numeracije 1-5 mm. Kaktuse sadimo u male, plitke, najbolje, plastične saksije, tamnosive (najbolje), crne ili braon boje. Providne i bele treba izbegavati. Naravno, u obzir dolaze i keramičke, ukrasne, samo da ne budu prevelike.
Presađujemo mlade biljke svake, a starije svake druge godine, i to u februaru, pred početak vegetacije, ili krajem jula, u vreme letnje stagnacije prirasta. Pred sadnju biljke ne zalivamo 7-8 dana, vadimo ih iz starih saksija, otresemo stari supstrat. Oštećeno korenje skratimo i prilikom ponovne sadnje pazimo i vodimo računa da vrhovi korena ne budu okrenuti na gore. Ako je potrebno biljke presadjujemo u za jedan broj veće saksije i to samo ako je biljka „veća“ to jest prerasla spoljne mere saksije. Supsrat blago utisnemo ili samo stresemo saksiju. Ne zalivamo narednih 5-7 dana.
Početkom proleća kaktuse budimo orošavanjem mlakom vodom najmanje 2-3 puta u razmaku od jednog do dva dana, zavisno od temperature, pa tek onda obilno zalijemo mlakom vodom. I orošavanje i zalivanje obavljamo ujutru do 9 sati tako da se biljke do mraka osuše, odnosno supstrat procedi. Prolećna zalivanja su ređa na 7-10 dana, letnja na 4-7, da bi s jeseni opet proredili na 10-15 dana. Za kaktuse koji cvetaju zimi (to su vrste iz roda Zigokaktusa), uslovi gajenje su nešto drugačiji. Takvi su opisani u gotovo svim knjigama o sobnom cveću. Sve biljke, pa i naši kaktusi, imaju period mirovanja. Za većinu to je vreme od oktobra do marta. Za početnike se preporučuju sledeće vrste kaktusa za uzgajanje: Rebucije, Notokaktusi, Mamilarije i drugi.